Mitrovčanka Milijana Barjaktarević stekla je popularnost u regionu i širom Evrope pišući lako, a britko, bez dlake na jeziku o svim društvenim temama i problemima koji muče ”malog” čoveka.
Uvek na strani marginalizovanih grupa, altruizma i humanizma, protiv nasilja svake vrste, primitivizma, gluposti, malograđanštine, u svojih 11 knjiga pronela je slavu rodnog Carskog grada, ponoseći se što je Mitrovčanka!
-Radeći u Naučnom odelenju Bibioteke ”Gligorije Vozarević” iz revolta zbog buke i glasne muzike iz bašte obližnjeg kafića napisala sam članak ”Koliko košta tišina”, nameravajući da ga objavim u bibliotečkom časopisu. Bilo je to pre dvadesetak godina. No, moje koleginice, obe Vesne, pošalju to u ”Sremske novine”, gde je tadašnja urednica bila, nažalost, pokojna Jovanka Beba Zurković. Tekst mi je tada objavljen u rubrici ”Čitaoci pišu”, priča o svojim spisateljskim počecima poznata Mitrovčanka, čije knjige su kasnije štampane u milionskim tiražima!
Kako u svakom uspehu mora postojati i zrnce sreće, Milijana ga je svakako imala!
Njen spisateljski talenat na vreme je prepoznala urednica ”Sremskih”, koja ju je pozvala da i dalje piše za poznati sremski nedeljnik, što je Barjaktarevićeva oberučke prihvatila i dala se na posao.
Njenoj sreći nije bilo kraja kada je naredne srede videla svoj tekst u kolumni na mestu urednika!
-I tako je sve krenulo! U ”Sremskim novinama” objavljeno je za te tri godine preko 150 mojih kolumni, živopisnih, duhovitih, satiričnih o svim društvenim temama, o svakodnevnom životu običnog građanina, gde su se svi prepoznali. Krenula je i moja popularnost, Mitrovčani su mi prilazili na ulici, pisali pisma redakciji, da bih ja, kada je, nakon Bebine smrti, prekinuta moja saradnja sa ”Sremskim”, sve svoje kolumne sakupila i objavila knjigu ”Samo ti piši”. Naslov se nametnuo sam po sebi, po jednoj kolumni, gde pišem o tome kako svi čestitaju i tapšu po ramenu, a para za štampanje knjige niotkuda, priseća se svojih početaka Milijana.
Njena ogromna i potpuno neočekivana slava krenula je otvaranjem stranice na fejsbuku dvosmislenog naziva ”Pis(š)anje uz vetar”, koja je ubrzo dostila preko 100.000 posetilaca, da bi kasnije bila i hakovana!
Sve se odvija neverovatnom brzinom, kreću pozivi na radijska i TV gostovanja, promocije njenih knjiga u knjižarama, bibliotekama, kulturnim centrima širom zemlje, ali i u Republici Srpskoj, Hrvatskoj, Austriji, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, …
-Tih godina 2016, 2017, 2018, moje knjige toliko su se tražile da ih nisam stizala pakovati, već smo imali ekipu samo za to! Kasnije, međutim, pojavom TIK-TOK-a, video klipova, brzih snimaka, kratke pažnje, splasla je i potražnja za knjigama uopšte, pa i mojima. U međuvremenu, desile su mi se i ružne stvari i porodične tragedije, smrt voljenog oca, bolest majke, koju sada negujem, problemi na poslu. Zbog loših međuljudskih odnosa, svega onog što opterećuje naše društvo-sujete, zavisti, osvete, kao diplomirani master viši bibliotekar prebačena sam iz Naučnog odelenja, gde sam pravila izložbe i uspešne projekte, na pult Velikog odelenja, da izdajem knjige, što inače po sistematizaciji obavljaju zaposleni u statusu knjižnjičara, kaže Milijana, koja je na degradaciju i nepravdu odreagovala otkazom, bez traženja sudske pomoći, okrenula leđa biblioteci i nastavila neizvestan život frilensera.
Napominje da se nije pokajala krenuvši u preduzetničke vode, u kojima nije uvek bilo lako plivati i kao samohrana majka odškolovati dvoje, sada uspešne dece, istovremeno objavljujući knjige, pišući otvoreno, bez kompleksa, kritički ogoljavati palanački mentalitet i svakodnevne muke ”malog” čoveka u zemlji Srbiji.
”Mene moja deca vole”
”Da. Pa mene moja deca toliko vole da neprestano misle o mom fizičkom i mentalnom zdravlju.
Ostave mi hladnu vodu-jer je to dobro za cirkulaciju.
Ostave mi da usisam-jer je to dobro za kondiciju.
Pobacaju po kući stvari, jer je to dobro za razgibavanje…
Znaju da nemam vremena za fitnes, srculenca mala.
Ne javljaju se na mobilni i time razvijaju moju maštu i logiku da mi ne zakržlja mozak.
Zaboravljaju šta imaju za domaći i time stimlišu i neguju moju koncentraciju.
I onda recite da deca nisu ukras sveta!”
Narcisa Božić
Komentari