I bi i taj, pompezno i egzaltirano u režimskim medijima najavljivani, 15. septembar, od pre šest godina novoustanovljeni državni praznik –Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, u čast obeležavanja proboja Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu 15. septembra 1918.godine.
Sremska Mitrovica je, pak, požurila, pa prva u celoj državi ad hoc donela odluku, na predlog mladih, tj. Kancelarije za mlade, što je potom zdušno prihvatio i sam gradonačelnik Branislav Nedimović, da se hitno nabavi, pa podeli ni manje, ni više nego 30.000 zastava Republike Srbije, odnosno paketa, jer se radilo ne samo o zastavi, već i plastificiranoj kutiji sa flajerom sa tekstom himne.
Kako je prvobirno najavljeno u svim lokalnim medijima (skoro svim) sva domaćinstva je trebalo da dobiju tih 30.000 zastava u paketima, koja bi rasnosili po gradu i selima mladi, ali i nešto stariji aktivisti SNS, kao i predstavnici mesnih zajednica, takođe članovi SNS.
Gradonačelnik je u svom video obraćanju toplo preporučio, da se u cilju zajedništva, sloge, solidarnosti i patriotizma dobijene zastave istaknu gde ko može-na kuće, krovove, prozore, dvorišta,…
I krenu terenska dvonedeljna žustra akcija, koja je sa sobom donela niz zgoda i anegdota, negde su se primaoci potpisivali u teftere donosioca paketa, negde nisu, u nekim selima su donosioci malo, ipak, i ofrlje obavili svoj radni zadatak (volonterski?!), te su onima, koje ne nađu kod kuće lagano ubacivali u dvorišta pakete, ostavljali na bedemima,…
Mnogi građani su bili u čudu, takoreći zatečeni i pred ozbiljnom dilemom: šta uraditi kada donosioci dođu, da li primiti SNS paket i potpisati se, iako se to kosi sa njihovim političkim ubeđenjem?!
Opet, sa druge strane ako odbiju darove hoće li to onda automatski značiti i njihovo targetiranje u javnosti i prišivanje, u poslednje vreme popularnih epiteta, ‘’ustaše, šiptari, piculići,..’’ i još mnogih drugih, koje zlonamerni i stranka na vlasti mogu da vam ovde, relativno velikom brzinom, prišiju?!
Bilo kako bilo, neki su uzeli, neki odbili aktiviste na terenu rukovodeći se onom starom ‘’Ne veruj Danajcima što darove nose’’, ali mnogi željenu zastavu nisu ni dobili, mada je javljano da postoje i neki punktovi sa zastavama?!
Posle se moglo čuti i pročitati da, ipak, nije bilo tih prvobitno pompezno i na sva zvona najavljivanih 30.000, već nekako se ta cifra na volšeban način u praksi smanjila na 23.000 (da li i toliko?)
Kad smo već kod para iz gradskog budžeta Sremske Mitrovice službenim putem smo tražili odgovore na pitanja: Koliko je poreske obveznike koštao jedan paket, zastava+kutija+flajer? Ko je u ovom slučaju dobavljač? Da li je raspisan tender za javnu nabavku? Koliko tačno paketa sa zastavom je naručeno i plaćeno?
Dok ne stignu zvanični odgovori, neki dokoni računaju da, pod uslovom da se radi o 30.000 zastava, jedan paket po nabavnoj ceni , kako se priča, košta oko 10 evra, dobijamo minimalnu sumu oko 300.000 evra ili po trenutnom kursu 35,211 miliona dinara!
Građani se pitaju šta je sve u Sremskoj Mitrovici, nekadašnjem Carskom gradu, a sada gradu sa rupama na trotoarima, ruiniranim centrom grada, urušenim ustanovama kulture, ugašenim kulturnim manifestacijama, polusrušenom Domu vojske, bolnicom sa dotrajalim uređajima, aparatima,monitorima, bez dovoljno ultrazvuka, skenera, invalidskih kolica, neplaćenim specijalizantima, decom sa teškim bolestima,… moglo da se kupi za taj novac?!
Važno da se na banderama, bulevarima, šorovima, drveću, vijore zastave, negde k’o veš na štrikovima, na balkonima i po prozorima raširene.
Dok grad gori, baba se češlja….
Narcisa Božić
Komentari