Kuće nekada bogatih trgovaca, advokata, zanatlija s kraja 19. i početka 20.veka na Žitnom trgu, zbog potpuno ruiniranih fasada koje niko ne obnavlja, godinama predstavljaju opasnost po prolaznike!
Građevinski inspektori redovno izlaze na teren, pišu naloge za sanaciju i izdaju rešenja o njihovom ograđivanju, ali sve uzalud.
Najveći problem u rešavanju ovog problema predstavljaju komplikovani imovinsko-pravni odnosi između vlasnika, takozvana etažna svojina, koji koče početak svake sanacije.
Uglavnom je među njima jedan vlasnik, koji bi mogao snositi veći deo troškova, dok su drugi, međutim, u većini socijalni slučajevi, pošto je posle Drugog svetskog rata na delu bila besmislena politika da se kuće bogatih trgovaca i zanatlija na zaštićenim trgovima, upravo dodeljuju na korišćenje siromašnima!
Pošto su objekti pod zaštitom, rekonstrukcija zahteva radove koji su višestruko skuplji od običnog renoviranja i kreću se i do 50.000 i više hiljada evra, kako smo obavešteni od vlasnika koji su restauraciju i konzervaciju odradili.
-Trg Ćire Milekića, Trg Svetog Stefana i Žitni trg predstavljaju zaštićene prostorno kulturno-istorijske celine od velikog značaja. Kuće su građene krajem 18. i početkom 19.veka sa elementima baroka i građanske arhitekture. Zavod poseduje projekte svih građevima na trgovima i propisuje zahteve za njhovu rekonstrukciju, koji se odnose na boju i izgled fasade, širinu prozora, kao i izgled krovne konstrukcije. Tu se naše ingerencije završavaju, jer Zavod ne raspolaže sredstvima za njihovu obnovu, kažu u Zavodu za zaštitu spomenika u Sremskoj Mitrovici, napominjući da je dosta fasada protekle decenije ipak obnovljeno, dok se najugroženiji objekti još uvek nalaze na Žitnom trgu.
Kamen spoticanja u rešavanju ovog problema je nepostojanje posebne gradske odluke koja bi vlasnicima propisala obaveznu obnovu fasada, ali i odredila učešće grada u troškovima, kao što je slučaj sa evropskim i gradovima susednih zemalja.
U oči najviše pada potpuno ruinirana fasada kuće prvog mitrovačkog gradonačelnika Ćire Milekića na Žitnom trgu, koja decenijama nezaustavljivo propada.
Radi se o jednospratnoj reprezentativnoj građevini s kraja 19.veka izgrađenoj u stilu neorenesanse, bogato ukrašenoj dekorativnom ornamentikom.
Ulaz je dekorisan vitražom, koji je sada, nažalost, vidljiv samo u ostacima, dok se iz predvorja mermernim stepeništem sa ogradom od kovanog gvožđa penje na sprat.
U prizemlju su lokali u vlasništvu Grada, sprat je u privatnom vlasništvu, dok su u dvorištu sve vreme bili socijalni stanovi, a kako čujemo, u međuvremenu ih je Grad prodao privatnom licu.
Zbog opasnosti po prolaznike, otpadanja delova atike i balkona gradska građevinska inspekcija u više navrata davala je naloge za sanaciju, te ograđivala deo trotoara ispred objekta.
Što se ovog objekta tiče, možda ga promenom vlasništva očekuju bolji dani!
Na suprotnoj strani Žitnog trga tužna slika bode oči-ruinirana, nekad prelepa fasada građanske kuće Želemovih, rusinske trgovačke i advokatske porodice, doseljene krajem 19.veka u Sremsku Mitrovicu.
Bogata ornamentika, sa eklektičkim arhitektonskim kombinacijama, raskošan balkon u stilu secesije, sve to, na veliku žalost prolaznika i posetilaca gradskih trgova, nezaustavljivo propada.
Delovi fasade, atike i krova, kao i nestabilan balkon predstavljaju ozbiljnu opasnost po prolaznike, te je, kao privremeno rešenje, podignuta drvena platforma, ispod koje se prolazi.
Mada gradske vlasti povremeno već desetak godina najavljuju preuzimanje finansiranja obnove fasada na gradskim trgovima, kako se iz priloženog vidi, na realizaciju obećanja još uvek se čeka.
Tim više što Grad Sremska Mitrovica sebe predstavlja kao ozbiljnog kandidata za prestižnu titulu evropske prestonice kulture, koja bi privukla i ozbiljna sredstva EU fondova.
Možda je to, konačno, šansa i za tužnu sudbinu kuća sa starih mitrovačkih trgova.
Narcisa Božić
Komentari