Mitrovčanka Vesna Vasić u svom frizerskom salonu i preko društvenih mreža prikuplja garderobu, obuću i sve potrepštine za siromašnu decu, ali i starije građane iz cele Srbije! Sa drugaricama volonterkama poznata humanitarka godinama brine o nekoliko najugroženijih porodica iz Carskog grada!
-Na času građanskog u Mitrovačkoj gimnaziji, na pitanje jedne učenice kada sam odlučila da počnem da se bavim humanitarnim radom, odgovorila sam da se to ne odlučuje, sa tim se rađa! Oduvek sam imala jaku unutrašnju potrebu da pomažem svima u nevolji, i ljudima i životinjama, a tako smo od malih nogu i vaspitavani. Intenzivno sam počela da se organizujem u doba korone, tog ludila, zatvaranja, maski, izolacije, kako bih sačuvala svoje mentalno zdravlje, priča nadaleko čuvena heroina Vesna Vasić, u svom frizerskom salonu u mitrovačkom naselju Kamenjar, prepunom stvari za najugroženije.
Rado ističe da je jako ponosna na svoje Mitrovčane, ali i žitelje sremskih sela, koji su preko društvenih mreža i njene čet grupe, uključeni u akcije prikupljana stvari za najugroženije širom Srbije.
-Imam moje drage Jalijaše, nekoliko višečlanih romskih porodica, gde sam uvek rado viđen gost. Čim se porode, njihove majke zovu iz porodilišta, kubure sa nosiljkama za bebe, pa onda preko čet grupe, ali i brojnih prijatelja, objavimo nabavku. Stvari stižu velikom brzinom, kreveci, kolica, bicikli, garderoba, obuća, igračke-važno je da je čisto i očuvano, nekad bude i potpuno novih stvari. Kada prolazim kroz Mitrovicu mojim starim ”poni” biciklićem, pa vidim koliko se hrane i stvari po kontejnerima baca, a koliko je siromašnih, obuzme me najveći očaj! Ove moje sam naučila i vaspitala da sami po svoje stvari dolaze u moj frizeraj, kaže Vekana, kako je prijatelji od milja zovu, koja često i sama natrpa na bicikl po nekoliko torbi punih igračaka raznoseći ih najmlađima iz socijalno ugroženih porodica.
Uz smeh nam prepričava zgode na terenu, kada nosi odeću deci u romskim porodicama, u kojima majke ne znaju ni koliko ih imaju, ni kako se svi zovu, pa ih prebrojavaju. Vesna im onda meri stopala za broj obuće, razmerava za odeću, sedne, popije kafu, kao da im je rod rođeni.
-Te porodice me oduševljavaju, veseli su, složni, niko ne kuka na tešku sudbinu, mada često ni struju nemaju. Deca iz socijalno ugroženih porodica mi uvek pomognu da nešto ponesu, sami dolaze kod mene po stvari, pomažu starijima, lepo su vaspitana. Ubeđenja sam da njima vredi pomoći, jer će sutra postati dobri ljudi, znaju šta je život, a ne ovi bahati, sebični i razmaženi iz dobrostojećih porodica.
Napominje da odlično sarađuje sa Udruženjem ”Tiho zvono”, a ima i spostvenu grupu ”Humanitarni cirkus”, koja organizuje prodajne bazare udruženja žena, ali i svih Mitrovčanki, koje prodaju svoje rukotvorine u humanitarne svrhe. Za poslednje tri godine na taj način prikupljeno je oko 10.000 evra namenjenih najugroženijima!
-Kod mene je sve trransparentno, svaki dinar, svaki komad odeće, nameštaja, obuće, hrane, zna se gde je i kome upućen. Moj frizeraj je uvek krcat stvarima u kesama, torbama i koferima, koje mi sugrađani svakodnevno donose. U pauzama šišanja i friziranja, ja potom sve to lepo sortiram po veličinama i raspoređujem korisnicima. Humani ljudi širom Vojvodine i Srbije čuli su za mene, neverovatno je koliko stvari iz najudaljenijih krajeva ovde donesu! To mi vraća veru u ljude, u dobrotu! Iako, ponekad bude zaista teško i naporno, ljudi me zovu u svako doba noći za neki svoj problem, gladni su, gladna im deca, bebe i stariji, nepokretni nemaju pelene, ja se uvek javim, pa ujutro zovem dobre ljude da rešimo, da pomognemo, kaže ova neverovatna žena, kojoj je dečji osmeh najveća satisfakcija.
Narcisa Božić
Komentari