Stariji sugrađani sa setom se sećaju svoje mladosti evocirajući uspomene na zaboravljeni korzo, a nešto mlađi na čuveni ”Majmunac”, oba potpuno nepoznata današnjim generacijama Mitrovčana!
Korzo je bio popularno šetalište, koje su svi gradovi imali, a u Sremskoj Mitrovici se protezalo od nekadašnje prodavnice ”Naše staklo” na sadašnjem glavnom gradskom Trgu Ćire Milekića, pa sve do početka Šećer sokaka.
Sama reč korzo je italijanskog porekla (corso) i označava centralnu gradsku ulicu namenjenu pešacima, izlacima, šetnjama, da se vidi i bude viđen.
Stariji Mitrovčani su na korzou, koji je bio popularan negde do 60-tih godina prošlog veka, šetali tamo-amo u parovima, u grupama, pričajući i kibicujući devojke ili momke, dok su mnogi celom dužinom štrafte stajali uza zid, zagledali, zviždali, dobacivali devojkama komplimente.
Korzo je 70-tih godina zamenio čuveni ”Majmunac”, kao popularno sastajalište tadašnje omladine, obavezno pre i posle nastave i uveče vikendima pred izlaske.
Kako je nastao naziv niko pouzdano ne zna, mada kruži priča da su već šestdesetih godina neki dokoni Mitrovčani voleli da vreme provode u centru grada, stojeći ili sedeći u parku, te su ih prolaznici komentarisali kao dangube, koji se majmunišu, otuda, navodno, naziv ”Majmunac”.
”Majmunac” se nekad prostirao na platou između Gradskog parka, SUP-a, deda Veljine poslastičarnice, Pivnice i biblioteke, a između 12 i 13 sati, u vreme preklapanja prepodnevnih i popodnevnih školskih smena, na ”Majmuncu” je bio ”talas”, kako su ga đaci nazvali.
”Od razdraganih glasova srednjoškolaca zvonio je, kikotao se, torokao, namigivao ”Majmunac”. Ko to doživeo nije, taj kao da i živeo nije! Tu, na velikom gradskom platou, nije bilo važno ko ima kintu ili auto. Znalo se tačno gde se koje druištvo okuplja, koji prostor pripada kojoj školi, gde ko koga može spaziti, njen pogled loviti, očima i osmehom osvajati, sve u nadi da će osmeh uzvraćen biti, pa ako su treptaji pozitivni, preko njene drugarice je upoznati i onda već nakon dve, tri nedelje u parku, tu na obodu ”Majmunca” dobiti dozvolu za poljubac”, pisao je o ”Majmuncu” poznati mitrovački novinar Nikola Nikšić.
Vikendom se okupljeno društvo sa ”Majmunca”, nakon sat, dva druženja, razilazilo prema tada čuvenim kafanama i hotelima, ”Sremu”, ”Sirmiumu”, ”Brionima”, Domu JNA, ”Sremiću”, ”Ribolovcu”, a ko je imao automobil zaputio se sa ekipom ka Hotelu ”Ležimir”, ”Gurmanu”, ”Čardi”, u Laćarak ili Jarak ”Kod Teče”.
Popularni su bili i bioskopi, kojih, nažalost, takođe više nema, ”Fruška gora” i ”Jedinstvo”, za čije projekcije filmova se čekalo u redovima za kartu više.
Kasnije, počev od 80-tih jedan za drugim otvarali su se kafići i diskoteke, ”Trokadero”, ”Rim”, ”Fortuna”, ”Galerija”, ”Horoskop”, čuvena diskoteka ”Rupa” u Hotelu ”Sirmium”, Zavičajni klub studenata, diskoteka u Domu omladine, gde su se mladi upućivali sa večernjeg druženja na ”Majmuncu”.
Grupa mitrovačkih entuzijasta i zaljubljenika u nekadašnji ”Majmunac”, na inicijativu gore pomenutog novinara Nikole Nikšića-Nikše, pokušala je pre desetak godina da okupljenjem na istom mestu, u dane vikenda evocira uspomene i sećanja i oživi voljeni ”Majmunac”.
Ali, kako to već biva, nova vremena, nove generacije sa novim običajima, …
Ostalo je lepo sećanje u svima nama, koji smo to vreme proživeli, stare fotografije i novinski članci o ”Majmuncu”, kojeg više nema.
Narcisa Božić
FOTO: Miroslav Liščević
Komentari