Oscilirajući između opravdanog bunta i „opravdanog“ straha, između želje za promenom i straha od promene, između prelepog upisivanja u istoriju i odvratnog upisivanja u spisak disidenata, Mitrovčanima se desio protest. Duh revolucije je pobedio strah od kanibalizma iste prema svojoj deci, pa su Mitrovčani na taj protest i izašli.
Građani su se pre toga okupili u zbor i oformili radnu grupu za strategiju. Sačinili su je od ljudi koji se а priori ne bave politikom, ali i od operativnih članova opozicionih subjekata. Toj radnoj grupisu dodali i najbolje studente – one „koji hoće da se bore“ (mada im niko nije skovao taj naziv, a i zašto bi – floskule i halabuka su tamo gde se namera prikriva, a to nije ovo mesto), i takva grupa je opravdala formalizam „radne“ koji joj stoji u nazivu. Svi nabrojani su bili ujedno i rešeni da, nakon Rume 27. jula i Šapca 31. jula, dodatno zaljuljaju hulju, njegove mitrovačke lojaliste i objave im da stiže jesen. Jesen kada sve pada, pa bi moglo i ono što bi nam, za razliku od kiše i pada temperature, svima odgovaralo da padne.
Kada se izbegne diskusija o lažnoj i pravoj opoziciji, o zadnjim namerama svakog pojedinca, o čuvenom „mišljenju Beograda i Novog Sada“ u vezi bilo kog mitrovačkog pitanja, izgleda da ipak „može da se desi nešto“. Prelaz preko takvog minskog polja nije u svojoj biti komplikovan. Komplikovanim mogu da ga učine oni koji po istom polju prelaze. Ako se na vreme osveste i utvrde ko je postavio mine, ako jedni druge obaveštavaju o trenutnoj situaciji na terenu, i ako se usresrede na poentu svoga okupljanja, rezultat se uvek izrodi. Iliti, parafrazirajući Duška Radovića: politički aktivizam nije uvek lak, ali je uvek lep.
Na skupu je bilo primetno da, uprkos broju od deset govora, 16 govornika i jednog soliste sa gitarom, brojnost nije opadala od početka do kraja. Svi koji su došli, čuli su početne poruke vezane za pad nadstrešnice, kao i poruke veterana i studenata, a zatim i implikacije kopanja litijuma i bora u Srbiji. Nakon dela sa angažovanom muzikom, svima okupljenima je preneta poruka lokalnih aktivista i heroja, iz Sremske Mitrovice, Novog Sada, Bogatića i Kraljeva. Govornici su bili šarenoliki i to je ljude zadržalo. Svako je ispričao svoju priču, bilo orijentisan levo ili desno na političkom spektru, bio univerzitetski profesor, autoprevoznik ili poljoprivrednik. Svi glasovi iz svih struka, usmereni su na jedinstveni cilj: učiniti Srbiju ponovo normalnom. Sa oznakom: HITNO!
I dok u unutrašnjem uhu vibriraju činjenice: da se „niko živ ne seća tolikih nesreća za jednog vezira“, „ili jesmo ili nismo“ i „večni tam-tam otpora“; dok se koren dlake ježi na pomisao da dolaze „neki strendžeri da gledaju mi oranje“, a dok se siva masa divi junaštvu i istrajnosti Dijane Hrke i Milomira Jaćimovića, postoji neophodan, ali ne i dovoljan uslov da se na protest izađe i da se na njemu nešto postigne. Dovoljan uslov se dešava onda kada se građani organizuju, pozovu prijatelje, komšije i poznanike, izađu na izbore i pobede one kojima vide seriju grešaka u obavljanju javnih funkcija. A, Sremska Mitrovica je pokazala da ima kapacitet da ispuni i taj uslov, jer je nedelju dana pre ovog protesta pobedila i u dva mikrokosmosa. I to dva potpuno različita – u urbanoj celini kakva je MZ Matije Huđi i u ruralnoj, kakvo je sremsko selo Bešenovo. Protest 24. avgusta, stoga, nije bio samo prazno obećanje da će na jesen nešto da se desi, već utemeljena najava da će baš na ovaj način, biti oslobođeni i svi gradovi i sva sela u našoj Srbiji.
Na početku teksta napisah načelno uputstvo za organizaciju skupa od strane različitih subjekata. Uputstvo koje može stati u jednu reč: SLOGA. Skup koji je tako organizovan, biće zapamćen. Zbog najvećeg broja ljudi u Sremskoj Mitrovici od šetnji u februaru i martu. Zbog nekoliko obrađenih tema i angažovanom muzikom inspirisanom novembarskom tragedijom ispod nadstrešnice u Novom Sadu. Kao skup bez rasipanja slušalaca i kao skup bez ijednog incidenta. Kao skup bez smeća na kraju, kako i dolikuje kulturnim građanima koji su ga organizovali i u njemu učestvovali. Takav skup, mogao je biti organizovan isključivo slogom ujedinjenog, slobodoljubivog naroda.
Sloga biće poraz vragu!
Komentari