DOKLE ĆEMO ŠETATI???

Ili kako je prop`o „1 od 5 miliona“’?

Dok svi jašu na studentskom talasu koji nas je poneo kao cunami, tabani se potrošiše pošteno. Sve te silne šetnje jesu mobilisale kritičnu masu, ohrabrile ljude, pokazavši zaboravljenu ljudskost u politici. Međutim, šetnjama se bliži kraj.

Ovu vlast ne plaši mnogo šetanje. Oni su spremni da prave kontramitinge do mile volje, imaju svu moguću i nemoguću logistiku, ljude će kupiti, iznajmiti, naterati, uceniti. Ovo nadgornjavanje i rastezanje može da ide samo u korist vlasti. Ona očekuje da se stabilizuje, da entuzijazam opadne, izolujući studente od svih drugih političkih uticaja. Koplja se lome i na prosveti, ona je kičma protesta. Još poneka branša je uzela aktivno učešće, poput advokata, ali to još ni blizu nije dovoljno za bilo kakvu promenu.

Od daljeg šetanja nema selameta.

Šta nam je onda činiti?

Nasilje?

Nenadležna institucija to jedva čeka da bi zaveo vanredno stanje. Onda nema okupljanja, policija i vojska aktivirani, policijski čas. Upadamo u ogoljeni totalitarizam koji ima legitiman izgovor za represiju.

Dakle, ostaje nenasilni otpor:

1. Generalni štrajk

2. Bojkot režimskih kompanija i medija

3. Potrošački štrajk

4. Blokade ključnih saobraćajnica

Dragi moji sugrađani, ako ste mislili da će studenti i prosveta umesto vas reše trenutnu krizu, varate se. Vaše učešće je neophodno. Oni što nas jašu nisu pametniji od nas, samo su bolje organizovani.

Korupcija neće prestati da ubija zato što smo okrenuli glavu na drugu stranu.

Organizujte se, dajte svoj doprinos u svakom mogućem vidu borbe za bolju budućnost.

Još je jedna šetnja preostala.

Beograd.

15 mart.

Ako ste malodušni, samo se setite kako pumpa besmrtni vladika:

„Neka bude borba neprestana,

neka bude što biti ne može!“