Mada među najzaslužnijim Mitrovčanima, frizerka Vesna Vasić, poznata nadaleko po svom humanitarnom radu, najviše gradsko priznanje Novembarsku nagradu za 2025. nije dobila!
Njena najveća nagrada, po sopstvenom priznanju, osmeh je i zagrljaj 90 mališana iz siromašnih porodica, koje je zajedno sa humaniim sugrađanima, pred novogodišnje praznike obradovala paketićima!
-Prilazili su mi moji Mitrovčani da mi kažu kako su me kandidovali jesenas za Novembarsku nagradu, ali, zaista, nije mi važno što je nisam dobila. Imam svoje slobodno mišljenje, svoj stav uvek u svemu, moj mali svet koji čine meni dragi ljudi, moja porodica, moji Jalijaši i sva deca iz socijalno ugroženih porodica, sve ih volim i pomažem koliko god mogu. Dođu oni ovde u salon, pa me pitaju: ‘’Tetka Vesna, hoće biti paketića?’’ Pa, kako da im ne kupim?!-veli Vesna, koja je umesto za prvobitno planiranih 20, zajedno sa plemenitim sugrađanima prikupila sredstva za čak 90 paketića!
Spisak mališana pravi sama, to su deca iz višečlanih socijalno ugroženih porodica, iz Sigurne kuće, mališani kojima su roditelji preminuli u doba korone, kao i bolesna deca za koju se prikupljaju humanitarna sredstva.
Čim se, kaže, pročulo da se prikuplja novac za paketiće, Mitrovčani su sami dolazili u njen salon u naselju Kamenjar i donirali koliko ko može.
-Moje mušterije, ali i mnogi od onih kojima se nekad pomagalo došli su i ponudili po 500 dinara, hiljadu, dve, koliko je ko u mogućnosti. I tako se, potpuno neočekivano, prikupilo da 90 mališana dobije radost! Mojoj sreći kraja nema! Ovi moji, iz Jalije, došli su ovamo, u salon po paketiće, drugima smo obučeni u Deda Mrazice nosile moje prijateljice i ja. Kupili smo svega po malo, da svi jednako dobiju, malo slatkiša, poneka igračka, ono što sva deca sveta vole, a verujte, ima u našem gradu, puno dece, koja su željna svega, kaže Vesna, poznata kod sugrađana po starom ‘’poni’’ biciklu, uvek natovarenom torbama sa stvarima i namirnicama za najugroženije.
Rado ističe da je jako ponosna na svoje Mitrovčane, ali i žitelje sremskih sela, koji su preko društvenih mreža i njene čet grupe ‘’Humanitarni cirkus’’ uključeni u akcije prikupljana stvari za najugroženije širom Srbije.
Mada omiljena u celom gradu, Vesna je rado viđen gost, takoreći domaća, u nekoliko višečlanih romskih porodica u mitrovačkom naselju Jalija.
Brza akcija preko mreže saradnika sledi čim se mlade majke porode, pa kubure sa nosiljkama za bebe-stvari stižu velikom brzinom, kreveci, kolica, bicikli, garderoba, obuća, igračke.
-Važno je da je čisto i očuvano, nekad bude i potpuno novih stvari. Kada prolazim kroz Mitrovicu, pa vidim koliko se hrane i stvari po kontejnerima baca, a koliko je siromašnih, obuzme me najveći očaj!
Uz smeh nam prepričava zgode na terenu, kada nosi odeću deci u romskim porodicama, u kojima majke ne znaju ni koliko ih imaju, ni kako se svi zovu, pa ih prebrojavaju. Vesna im onda meri stopala za broj obuće, razmerava za odeću, sedne, popije kafu, kao da im je rod rođeni.
-Te porodice me oduševljavaju, veseli su, složni, niko ne kuka na tešku sudbinu, mada često ni struju nemaju. Deca iz socijalno ugroženih porodica mi uvek pomognu da nešto ponesu, sami dolaze kod mene po stvari, pomažu starijima, lepo su vaspitana. Ubeđenja sam da njima vredi pomoći, jer će sutra postati dobri ljudi, znaju šta je život, a ne ovi bahati, sebični i razmaženi iz dobrostojećih porodica.
Kod Vekane, kako je Mitrovčani od milja zovu, sve je transparentno, svaki dinar, svaki komad odeće, nameštaja, obuće, hrane, zna se gde je i kome upućen.
Njen frizeraj u svako doba krcat je stvarima u kesama, torbama i koferima, koje joj sugrađani svakodnevno donose.
-U pauzama šišanja i friziranja, ja potom sve to lepo sortiram po veličinama i raspoređujem korisnicima. Humani ljudi širom Vojvodine i Srbije čuli su za mene, neverovatno je koliko stvari iz najudaljenijih krajeva ovde donesu! To mi vraća veru u ljude, u dobrotu, u bolje sutra!-kaže sa osmehom ova neverovatna žena, kojom se Mitrovica ponosi.
Narcisa Božić
Komentari