Mitrovčanin Nikola Nagradić podneo je tužbu protiv Grada Sremska Mitrovica zbog povrede noge upavši kroz daske u amfiteatru rekonstruisanog antičkog lokaliteta Žitni trg!
Pre njega kroz trule daske propala je i devojčica, koju je majka jedva izvukla, a da bi se izbegla moguća tragedija velikog broja posetilaca letnje pozornice nadležne gradske vlasti hitno moraju preduzeti odgovarajuće mere!
-Sa prijateljima sam bio na Žitnom trgu pre nekoliko dana, kada sam ustavši sa sedišta propao krot trule drvene daske! Šokiran i uplašen nisam u prvi mah ni shvatio šta se desilo, prijatelji su dotrčali, pokušavši da mi izvuku nogu iz rupe, no, bezuspešno! Doneli su neke štapove, poluge, probijali širu rupu da mi izvuku nogu, čak su zvali i vatrogasce! Za nekih dvadesetak minuta izvukli su me, noga je bila sva krvava, izgrebana, u modricama, ali na svu sreću cela!-priča Nikola Nagradić, kome je u Službi Hitne pomoći odmah pružena adekvatna terapija protiv tetanusa i bolova, da bi potom bio pregledan i od strane ortopeda i fizijatra.
Da ne bi došlo do tragedije širih razmera, pošto se leti na pozornici Žitnog trga održavaju brojne manifestacije sa više hiljada posetilaca, Nagradić je odlučio da tuži Grad za odštetu, ali i upozorenje!
-Nisam u pitanju samo ja, sva sreća te mi noga nije polomljena, ali ovde se leti igra mnogo dece, čujem od komšinice, jer stanujem u blizini, da su nedavno jedva izvukli devojčicu, koja je igrajući se propala kroz trule daske! Uskoro ovde sledi ’’Srem folk-fest’’, koji poseti po 5.000 gledalaca! ’’Rimski festival’’, Festival tamburaša, kocerti-zamislite samo tu tragediju da neko propadne u dubinu nekoliko metara na vrhu amfitetara!-kaže Nagradić.
Rekonstrukciju antičkog lokaliteta, koji je usled atmosferskih uticaja vekovima neuzaustavljivo propadao, od samog početka pratila su kontroverzna tumačenja stručnjaka, a neki od njih čak su predlagali i njegovo zatrpavanje.
Dok su u Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici tvrdili da je izgradnja amfiteatra poslednji momenat da se lokalitet konzervira i zaštiti, ali ujedno i prezentuje turistima na atraktivan način, dotle su domaći, ali i svetski arheolozi bili složni da se nalazište uništava behatonom, tribinama, te novim naslagama maltera i cigala.
-Ostaci starih zidina izgubili su formu nanošenjem novih materijala, bedem koji je bio simbol Žitnog trga više se i ne nazire, dok je glavni sirmijumski kanalizacioni odvod prekriven staklom, koje se uparilo, pa se i ne vidi. Nekoliko drugih rešenja je moglo ovde da se primeni, možda znatno skupljih, ali bi omogućili zaštitu kulturne baštine i edukaciju ne samo naših građana, već i svih ljubitelja kulturnog turizma, naglašava arheološkinja Jasmina Davidović, muzejski savetnik u Muzeju Srema.
Jedno rešenje koje se pokazalo veoma uspešno u svetu je prekrivanje lokaliteta staklenim stazama, kao na primer u Akvileji ili u kafiću u Veroni gde je deo poda u staklu i dok ispijate kafu uživate u ostacima rimskih prostorija, navodi Davidović.
Sporna rekonstrukcija Žitnog trga završena je pre sedam godina i koštala je čak 32 miliona, 27 iz državne kase i pet miliona iz gradskog budžeta Sremske Mitrovice!
Podaci o sammom amfiteatru sa 700 sedišta, koji je pravljen po projektima Zavoda, medijima su nedostupni?!
Nameće se pitanje, na koje nismo dobili odgovor, od kog drveta su klupe i podovi amfiteatra pravljeni, s obzirom na to da se radi o pozornici na otvorenom, te je logično da se za izradu sedišta koristi tvrdo drvo, koje je otporno na vremenske prilike, truljenje i insekte, što ovde iz priloženog očigledno nije bio slučaj?!
-Svake godine, upravo pred održavanje svih manifestacija na Žitnom trgu, radimo zamenu trošnih dasaka u amfiteatru i farbanje. Verovatno da će se sledeće godine zbog ukazane potrebe uraditi celokupna rekonstrukcija letnje pozornice kompletno novim materijalom, izjavio je Ilija Nedić, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici.
Da li će se opet upotrebiti jeftinije, meko drvo, a prikazati kroz budžet kao skuplje i koliko će sve to ponovo koštati građane Sremske Mitrovice, dok za adekvatnu prezentaciju kulturnog blaga u Muzeju Srema bez grejanja, para nema?!
Žitna pijaca u vreme Sirmijuma mesto gde se žito čuvalo kao zlato
Ne samo u antičko doba, već i kasnije kroz vekove Žitna pijaca bila je gradska žila kucavica, u 18. i 19.veku trgovačka i zanatlijska četvrt, da bi šestdesetih godina prošlog veka stavljena pod zaštitu države kao kulturno-istorijska celina od posebnog značaja.
O značaju Žitne pijace u carskom Sirmijumu svedoče i brojni pisani izvori rimskih istoričara u kojima se opisuje obezbeđenje velikih stovarišta žita sa masivnim bedemima, jer su po važnosti bili odmah iza bezbednosti cara i dvora. Žitarice su u Rimskom carstvu bile vredne poput zlata, a prikupljale su se u vidu poreza od lokalnog stanovništva i dalje delile carskim službenicima i vojnim posadama u regionu.
Na lokalitetu otkrivenom u iskopavanjima 50-tih i 60-tih godina prošlog veka pronađeni su ostaci odbrambenog bedema Sirmijuma iza koga se nalazila žitnica ili horeum sa kako se pretpostavlja dva stovarišta žita. Nađeni su i ostaci popločane rimske ulice, kao i rimske kanalizacije, što sve ukazuje na to da je Sirmijum bio metropola antičkog sveta.
Narcisa Božić
Vadi daske, pa na blokade , ili u Zemun